Kako opremiti dom nameštajem za starije članove porodice

Verujemo da se dom za starije osobe zamišlja kao posebno prilagođen prostor, nalik bolničkom. On ne mora tako da izgleda. Zapravo, on može da izgleda kao prosečan stambeni prostor koji je prilagođen starijim osobama u pogledu praktičnosti, preglednosti i lakoće svakodnevnog korišćenja.

Iako se pri ulasku takve stvari ne vide odmah, domovi za starije osobe se opremaju sedećim nameštajem koji se koristi bez poteškoća pri ustajanju ili sedanju, predmeti se organizuju tako da se mogu dohvatiti sa male distance. U pitanju su finese koje osobama u poznijim godinama znače, ali se ne uočavaju golim okom. Najviše pažnje posvećuje se dnevnoj sobi, trpezariji i spavaćoj sobi, jer se te prostorije najviše koriste.

Organizacija nameštaja po prostorijama

Vrlo je važno naglasiti da svaka od prostorija o kojima će biti reči ima svoju funkciju, te im se pristupa drugačije kod uređenja. U dnevnoj sobi starijima je bitno da mogu udobno da sede, odmaraju i prolaze. U spavaćoj sobi veoma im znači visina kreveta i dostupnost ormara, komode i noćnog ormarića. U trpezariji je korisno imati stabilne stolice i slobodan prostor putem kojeg im se može prići.

Dnevna soba: dovoljno prostora za prolaz

Dnevna soba koja pripada starijim licima je rasterećena viška klub stolova, taburea, velikih komoda i dekoracije koja je zahtevna za čišćenje. U njoj će oni provoditi najviše slobodnog vremena gledajući TV program.

Između komada u dnevnoj sobi ostavlja se približno 70-80 cm razmaka, a razlog je logičan: stariji treba komotno da prođu između njih, a istovremeno nameštaj treba da im bude nadohvat ruke da bi mogli da dohvate stvari (na primer, sa klub stola iz sedećeg položaja na garnituri).

Niskim komadima u sobi nije mesto. O njih se može zapeti i spotaći i predstavljaju opasnost po zdravlje starijih ljudi. Pametnije je izbeći niske klub stolove i taburee, te dekoraciju koja stoji na podu (kao što su podne lampe ili dekorativne korpe). Pametnije je svesti nameštaj na jednu veću garnituru odgovarajuće visine sa koje će se gledati TV, dve fotelje sa rukonaslonom, takođe odgovarajuće visine i dubine, u kojima će stariji uživati u čitanju knjige, klub sto između njih i TV komodu.

Sav nameštaj se organizuje tako da se nijedan komad ne nalazi na glavnoj putanji kretanja. Nijedan element ne sme da blokira izlaze u druge prostorije, na terasu ili balkon i ne sme da bude prepreka u svakodnevnom funkcionisanju.

Trpezarija: lako sedenje i ustajanje

U trpezariji se nameštaj češće pomera nego u dnevnoj ili spavaćoj sobi, zbog čega je važno da bude lagan, stabilan i udoban. Ako pomeranje zahteva veći napor nego što starija osoba može da uloži, vreme je za promenu elemenata.

Trpezarijski sto uglavnom nije problem ni prepreka: više pažnje je poželjno posvetiti trpezarijskim stolicama. One se pomeraju, izvlače, vraćaju pri obedovanju, pa pre svega ima smisla da budu lake, a potom i stabilne. Recimo, stolice za trpezariju sa rukonaslonom dobro funkcionišu kao čvrst oslonac pri ustajanju ili sedanju i smanjuju mogućnost padova. Da bi bile upotrebljive, moraju da budu manje masivne, da se jednostavno podvlače pod sto i izvlače kada je potrebno. Dve trpezarijske stolic idealne za starije osobe su Marla i Matilda.

Iza stolica je važno imati prostora (makar 70-80 cm) da bi starija osoba mogla da izvede ovaj manevar koji se među mlađim ljudima i ne posmatra kao posebna teškoća. U slučaju da se nalaze pored prolaza, bolje je ostaviti i više (preko 90 cm) za komotnije korišćenje.

Za trpezarijske stolove je korisno pomenuti važnost da su kontruisani tako da njihove noge ne smetaju korišćenju stolica. Na primer, korisno je postaviti okrugli sto sa jednom centralnom nogom da bi se ta poteškoća odstranila. Rizik od zapinjanja i padova može se ovim jednostavnim rešenjem svesti na minimum. Uzgred, uz takve stolove je lakše postaviti i podvući stolice sa rukonaslonom, koje inače zauzimaju više mesta.

Spavaća soba: lako ustajanje iz kreveta

U spavaćoj sobi je najvažnije da krevet ne bude ni prenizak ni previsok. Visoki kreveti ne dolaze u obzir u domovima starijih, jer se sa njih lako može pasti i sa njih se teško ustaje. Bolji izbor za njih je niži krevet za spavanje, pri čemu se ne misli na prenizak ležaj, već na onaj koji je odmeren prema visini osobe koja ga koristi.

Prava mera za krevet određuje se ovako: starije lice treba da bude u mogućnosti da, bez većih poteškoća, sedne na ležaj i ustane sa njega. Pri sedenju noge moraju da dodiruju pod, a kolena bi trebalo da budu u normalnom položaju od približno 90℃.

Drugi važan element je noćni ormarić na kojem stariji obično drže svoje lekove, vodu, naočare, proteze, lampe i druge stvari. Bira se model koji je približne visine kao dušek, tačnije kao gornja površina dušeka, manje masivan i lagan. Nema smisla da osoba mora da ustaje, proteže se i traži stvari po sobi.

Ako u spavaćoj sobi (i ostalim prostorijama) postoji tepih, dobroj je da bude stabilan, zbog čega izbor češće “pada” na veće tepihe koji se ne pomeraju kao mali. Čak je pametnije ostaviti prazan pod, nego postaviti mali tepih. Tepih se može dodatno pričvrstiti lepljivim trakama ili postavljanjem protivkliznih podloga između poda i tepiha koji će ga držati na mestu.

Šta izbegavati u domu za starije članove porodice

Najčešći problem stambenom prostoru starijih lica je previše sitnih, malih stvari postavljenih u blizini prolaza. Korisno je eliminisati sve taburee, korpe, stalke za novine, dekoracije sa putanja kojima se kreću. Pored toga, problem mogu da stvore:

• Nestabilne trpezarijske stolice sa kojih osoba može da padne
• Teške trpezarijske stolice koje iziskuju napor pri korišćenju
• Trpezarijski stolovi sa neodgovarajućim nogama
• Niske, preduboke i zavaljene fotelje sa kojih se teško ustaje
• Visoki ormari sa kojih starije lice ne može da dohvati stvari bez penjanja na stolicu
• Klub stolovi postavljeni na sredini glavne putanje u dnevnoj sobi
• Nepričvršćeni i mali tepisi koji klize po podu
• Višak dekoracije, posebno u delovima doma kojima se starija lica kreću

U ovom slučaju nije reč o estetskim, već o praktičnim i neophodnim “zahvatima” koji će dom učiniti sigurnijim mesto za ovu osetljivu kategoriju lica. On, pre svega, treba da odražava lični stil i bude topao, a u ovom slučaju se on mora i može učiniti i sigurnijim prostorom za život.